Grabovo – novi manastir, duge istorije

Grabovo je manje poznati fruškogorski manastir. A to i nije čudo! Ova svetinja smeštena u istoimenom selu, nedaleko od Beočina, na severnim padinama Fruške gore, za manastir je proglašena „tek“ 2016. godine, pa mnogi još uvek nisu imali prilike da ga posete i uvere se u njegovu lepotu i posebnost.

Ipak, reći da je Grabovo jedna od najmlađih svetinja „srpske Svete gore“, samo je delimično tačno. Jer, iako manastir jeste novijeg datuma, istorija crkve na ovom prostoru duga je i zanimljiva.

Malo selo, velike istorije

Grabovo je najviše naselje Fruške gore. Selo se prvi put pominje u 18. veku, a negde iz tog perioda potiče i hram posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu za koji meštani vole da kažu da je „vršnjak Novog Sada“.

A, imaju i još razloga za ponos! Prva srpska škola na teritoriji današnje Vojvodine osnovana je upravo na prostoru današnjeg Grabova i to još davne 1625. To znači da će se sledeće godine ovde obeležavati puna četiri veka školstva i prosvete u našoj zemlji.

Crkva koja je ime dobila po – drvetu

Osim starosti, interesantan je i naziv ovog mesta, kao i samog manastira. Priča kaže da oni nose ime po grabu, lepom višegodišnjem drveću iz porodice breza, kojima je selo okruženo i kog nigde na čitavoj Fruškoj gori, nema toliko koliko u tom kraju.

Tokom dva svetska rata mesto se zvalo Planinsko Grabovo, da bi danas ostalo samo – Grabovo.

Kome je posvećena crkva?

Crkva je zapravo na početku bila posvećena Svetom arhangelu Mihailu. Međutim, da li zbog zima, koje u ovim krajevima mogu da budu veoma jake, ili nekog drugog razloga, selo je kao svoju slavu još od davnih vremena počelo da obeležava letnjeg arhangela Gavrila.

Iz tog razloga, rešeno je da manastir prihvati i tu slavu, pa je danas posvećen obojici arhangela.

Crkva u „tradicionalno lošem stanju“

Od najranijih istorijskih zapisa, pa sve do početka 21. veka, crkva u Grabovu uglavnom se opisivala rečima „u lošem stanju“. Selo je oduvek bilo siromašno i njegovi meštani nisu uspevali da bogomolju zaštite od propadanja. Iako crkva, za razliku od većine svetinja na Fruškoj gori, nije ozbiljnije stradala tokom Drugog svetskog rata, vreme je učinilo svoje i Grabovo je poslednje decenije 20. veka dočekalo kao stara, oronula i zapuštena bogomolja.

Situacija se nije značajno promenila ni nakon 1994. kada je ova crkva proglašena spomenikom kulture i stavljena pod zaštitu države. Drvena konstrukcija je trulila, krov je propuštao, a vlaga se polako i sigurno uvlačila u lepo, staro zdanje.

U januaru 2009. iznenada se urušio i stari, trošni zvonik. Tada je postalo jasno da delimične restauracije i povremene popravke jednostavno više nisu dovoljne da se ova drevna crkva spase. Bilo je potrebno uraditi nešto više!

Od stare, seoske crkve do novog manastira

Odlukom sremskog vladike Vasilija 2016. grabovačka parohijska crkva pretvorena je u manastir i poverena na čuvanje i staranje manastiru Krušedol čiji je metoh postala. Bio je to i početak velike obnove i preporoda ove svetinje koji i danas traju.

Za kratko vreme završeno je mnogo toga! Urađena je fasada, postavljeni su novi krov i pod, crkva je okrečena i izolovana od vlage. Manastir je proglašen za ženski, a izgrađeni su i konaci u kojima danas žive monahinje. Lep, raskošni ikonostas iz 19. veka je restauriran. Na novi toranj okačena su stara zvona, livena još 1925. i spasena iz prvobitne crkve, a na kojima je moguće razaznati likove Svetog Save, Svetog mučenika Georgija i arhangela Gavrila.

I dvorište ove divne svetinje danas je živo i prepuno šarenila jer monahinje vode brigu i o cveću i lepim, uređenim stazama… na radost meštana, ali i svih onih koji im, vođeni pričom o staroj svetinji, koja danas živi svoj novi život, dolaze u posetu.

Autor: Aleksandra Bogdanović – Istorijski zabavnik