Manastiri Fruške gore – Epizoda 6

Na jugu povazda uzbudljivo, bogato i životno, pa ni obronci Fruškogorja nisu izuzetak. Prožimaju se brdašca i proplanci, šume i vinogorja, udenuo se i komad sremske ravnice, a zvona nadahnjuju sa četiri pravoslavna hrama. U jednom je monah bio veliki srpski prosvetitelj, a drugi je svojim umetničkim darom oplemenio jedan od najznačajnijih srpskih slikara.

MANASTIR NOVO HOPOVO

Nedaleko od Iriga, na samom obodu šume, udomio se manastir Novo Hopovo. Predanje kaže da je temelje crkve posvećene prenosu moštiju Svetog Nikolaja postavio despot Đorđe Branković, kasnije episkop Maksim, između 1496. i 1502. godine. U turskom popisu se pominje 1546. godine.

Arhitektura crkve, koja se oslanja na moravsku školu, je prilično upečatljiva, dok su konaci rađeni u baroknom stilu. Sredinom XVII veka izvršena je temeljna obnova kada je crkva poprimila današnji izgled.

Živopis u oltaru i naosu pripisuje se svetogorskim umetnicima i oslikan je početkom XVII veka, dok su koju deceniju kasnije nastale freske u priprati, rad nepoznatog autora. Pozlaćeni ikonostas oslikao je 1776. godine jedan od najznačajnijih baroknih slikara Teodor Kračun.

Više puta je paljen i haran, a tokom Drugog svetskog rata ustaše su opljačkale riznicu i minirale ga, spalivši arhiv i biblioteku, a kasnije su mu veliko zlo naneli i partizani.

Najpoznatiji monah, nakratko, je bio čuveni srpski književnik i prosvetitelj Dimitrije Obradović. Došao je 1757, sledeće godine se zamonašio i dobio ime Dositej, a 1760. godine odlučio da se vrati svetovnom životu.

Najvrednija relikvija koju baštini su mošti Svetog velikomučenika Teodora Tirona koji je stradao u progonima rimskih careva Maksimijana i Maksimina 306. godine na području današnje Turske. Prenete su u iriški manastir u XVI veku.

Osim duhovne i arhitektonske vrednosti, imao je i veliki kulturni značaj. Tokom nekoliko vekova bio je prosvetno središte, čak su dolazili Srbi iz Beograda da uče da čitaju i pišu, a početkom XVIII veka u njemu je radila slikarska škola.

MANASTIR STARO HOPOVO

Svega dva kilometra dalje, osamljena među četinarima, uzdigla se još jedna bogomolja. Isti joj je zadužbinar kao i Novog Hopova, dele istoriju i sudbu, pa čak i deo imena. Staro Hopovo, često zvano i Stari manastir, jedna je od najmanjih svetinja Fruškogorja. Izgradio je despot Đorđe Branković krajem XV i početkom XVI veka i posvetio Svetom Nikoli. No, sva od drveta i crepom pokrivena, stradala je u zemljotresu sredinom XVIII veka, a ubrzo je nikla nova posvećena Svetom Pantelejmonu.

Tokom Drugog svetskog rata crkva je značajno oštećena, ikonostas je delimično izgoreo, a konaci su spaljeni i porušeni. Današnje maleno, jednobrodno zdanje od tesanog kamena, potpuno je obnovljeno početkom ovog veka. Izgrađen je zvonik i unutrašnjost crkve oslikana, pomalo nesvakidašnjim jarkim bojama i nekim neobičnim šarama.

Put od Novog do Starog Hopova vodi kroz vinogorje, prostrano i rodno. Tu se rađa piće bogova, nadaleko čuveno, fruškogorsko. A vino je, vele pojedini, voda, samo sa emocijama. Istina biće, jer onom najkvalitetnijem potrebna je nega i ljubav čoveka, ali i milost prirode. A vodi je dovoljna tek majka Zemlja. Onu najmiliju joj, najvredniju prikrila je daleko u svojim dubinama. Negde blizu srca. Da je brižno štiti, pažljivo hrani i svojom snagom podari. Pa, nije li to ljubav? Najverodostojniji odgovor će svakako dati kapi jedinstvene vode Jazak.

MANASTIR GRGETEG

Parking prepun kola, pristižu i autobusi. Dolaze hodočasnici iz raznih krajeva. Iza velelepne mrko žute ograde krije se veličanstvena svetinja. Na stablu nadomak ulaza u crkvu drvena tabla kazuje da je zadužbinar Zmaj Ognjeni Vuk Branković sazidao kamenu crkvu za svog slepog oca Grgura 1471. godine. Prema drugim izvorima, crkvu posvećenu Svetom ocu Nikolaju sazidao je Grgur Branković. Stara bogomolja je u XVIII veku zamenjena baroknom građevinom. Današnji izgled dobila je početkom XX veka, а potpuno je obnovljena u poslednjih 30 godina.

U Drugom svetskom rаtu delimično su porušeni zvonik i konаci, a arhiva i riznica su potpuno uništeni. Unutrašnjost veličanstvena. Prostrana, svetla, umetnička. Vitraži, raskošan, velelepan živopis sa pozlatom i ikonostas od istarskog mermera i pozlaćenog kovanog gvožđa na kojem je ikone 1902. godine naslikao Uroš Predić. Čuva mošti Svetih velikomučenika Haralampija i Pantelejmona, kao i kopiju ikone Bogorodice Trojeručice, kao izraz duhovne povezanosti sa Svetom Gorom.

Grgeteg je jedna od pravoslavnih svetinja koja se jednom poseti, i zavek pohodi.

MANASTIR SVETI MARKO

„Bogorodičini čudotvorni izvori rasuti su kao biseri po zemlji”. Jedan takav pojavio se u prvim decenijama XIX veka između sela Novih Karlovaca i Inđije. Čudo se dogodilo na Markovdan, kada je slepi dečkić Marko zalutao u njive i iznuren od žeđi zaplakao. Ukazaše mu se tada Presveta Bogorodica i Sveti Marko i najednom iz zemlje izbi izvor. Ne samo da dečak utoli žeđ, već i progleda. Zahvalni roditelji istog dana donesoše ikonu Svetog Marka na mesto izvora, znanog kao Vodice, i meštani se počeše tu okupljati.

Kapelica je podignuta 1883. godine i dodeli joj se i štogod zemlje. Međutim, u strašna vremena crkva je zapustela i u korovu je čamila decenijama. Obnova je počela 2006, a pet godina kasnije proglašena je manastirom Sveti Marko. Skromno zdanje je obnovljeno, ukrašeno ikonostasom i ikonama, belih zidova bez živopisa, podignut je i konak, a radovi na proširenju crkve su u toku. Kod isceljujućeg Markovog izvora sazidana je prigodna česma. Nalazi se tik uz Evropski put E-75, te je pravo mesto za predah, duhovni.

Ukoliko nisi pročitao/la prethodne epizode, možeš ih pronaći na sledećim linkovima: Manastiri Fruške gore – epizoda 5, Manastiri Fruške gore – epizoda 4, Manastiri Fruške gore – epizoda 3, Manastiri Fruške gore – epizoda 2 i Manastiri Fruške gore – epizoda 1.

Zaprati Jazak vodu na Instagram-u

Zaprati Jazak vodu na Facebook-u

Zaprati Jazak vodu na Youtube-u