Manastiri Obed i Fenek – Epizoda 7

Pored 22 duhovne dike Fruške gore, Eparhija sremska je pod svoje skute privila još dva hrama, u ravnici. Majušno, malo znano, pritajeno zdanje na obali plavnoj, pokraj nekadašnje srpske despotske prestonice, i svetinja čuvena po skrivanju velikog ustanika i piću bogova, ali i ljudi.

MANASTIR OBED

U narodu je znan kao crkva Svete majke Angeline. O vremenu nastanka prepliću se predanje i istorija. Prema verovanju, podigla ga je 1486. godine Angelina Branković. Od građe lađe kojom je doplovila sa sinovima Đorđem i Jovanom, noseći mošti svoga muža Stefana u tadašnju despotsku prestonicu Kupinovo. Prema podacima iz XVIII veka, zadužbinar je Đorđe Branković, kasniji vladika Maksim, koji je 1501. osnovao monašku zajednicu posvećenu Blagoveštenju. Pretpostavlja se da se despotica u ovom manstiru i zamonašila. Maleni hram bio je udomljen na savskoj adi, ali je promenom toka reke ostao na sadašnjem prostoru Obedske bare.

Pregrmeo je i Turke i Austrougare, ali zubu vremena nije odoleo. Crkvica brvnara se vremenom urušila, pa je novo jednobrodno zdanje sazidano od trajnog materijala 1930. godine. Tokom Drugog svetskog rata hram je teško oštećen, i dugo je čamio u ruševinama. Potpuno je obnovljen u prvoj deceniji ovog veka. Do manastira se stiže pešice kroz šumu. Kako nema monašku obitelj, untura se ne može, nažalost.

MANASTIR FENEK

Usred sremske ravnice, nadomak srpske prestonice, izdiže se manastir posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Iako geografski ne pripada usamljenom pobrđu u Sremu, istorijski je duboko povezan sa srodnicima na Fruškogorju. Prvim zadužbinarom smatra se despot Stefan Lazarević, koji je na mestu današnjeg Feneka oko 1410. godine podigao hram u čast Sveta tri jerarha. Drugi ktitori su Stefan i Angelina Branković, koji su u drugoj polovini XV veka izgradili hram i posvetili ga Svetoj Petki. Prvi pisani zapis potiče iz 1563. godine.

Današnje zdanje podignuto je na mestu starog krajem XVIII veka, a manastirska kapela posvećena Svetoj Petki oko 1800. godine, nad bunarom za koji se vezuju priče o lekovitoj vodi i čudotvornim izlečenjima. Danas Fenek čuva deo ruke najpoštovanije srpske svetiteljke.

Stolećima su srpski manastiri bili ne samo duhovna i obrazovna središta, već i svedoci važnih istorijskih događaja i utočište ustanicima i slobodarima. Tako je posle sloma Prvog srpskog ustanka u zidinama Feneka utočište pronašao Karađorđe. Za posetioce je upriličena soba u kojoj je boravio vođa velike narodne bune protiv Turaka, opremljena izvornim nameštajem. U isto vreme manastir je bio i dom studeničkim monasima i moštima Stefana Prvovenčanog.

U Prvom svetskom ratu je zapaljen, a u Drugom je sasvim razoren. Značajna obnova počinje 1990-tih, a sveobuhvatna 2006. kada opet postaje muški, dolaskom bratstva. Danas unutrašnjošću barokne crkve, prostrane i prilično svetle, dominira troredni, drveni ikonostas. No, nema freskopisa. Usled velike vlažnosti je neodrživ, pa su zidovi ukrašeni umešno naslikanim ikonama i slikama religijskih scena velikih formata.

Monasi neumorno i predano rade na uređenju svog doma, bave se pčelarstvom i spravljaju lekovite proizvode. A pre desetak godina osnovaše i vinariju i destileriju, iz kojih teku pića koja u sebi nose iskonske semenke božanskog. I već pobraše i nekoliko nagrada. A ona najkvalitetnija nazvaše po Crnom Đorđu. Da se tradicija, monaško poslušanje i istrajna molitva prožmu i nesalomivim duhom slobodarstva.

Ukoliko nisi pročitao/la prethodne epizode, možeš ih pronaći na sledećim linkovima: Manastiri Fruške gore – epizoda 6, Manastiri Fruške gore – epizoda 5, Manastiri Fruške gore – epizoda 4, Manastiri Fruške gore – epizoda 3, Manastiri Fruške gore – epizoda 2 i Manastiri Fruške gore – epizoda 1.

Zaprati Jazak vodu na Instagram-u

Zaprati Jazak vodu na Facebook-u

Zaprati Jazak vodu na Youtube-u