Srećan Svetski dan voda

„Voda je životna energija zemlje, ona je kao krv koja teče našim venama.“
(iz Kuan Cu – IV vek pre nove ere)

Bez vode, nema života! Zato je istorija civilizacije isto što i istorija korišćenja vode, zaštite od vode, a u novije vreme i – zaštite vode. Voda je i uslov kulture i privredne moći jedne zemlje, i to se nije promenilo od najstarijih civilizacija do danas.

Baš zato što je neophodna, značajna i iz godine u godinu sve ugroženija, voda od pre nekoliko decenija ima i „svoj dan“ – svakog 22. marta širom sveta, pa i u Srbiji, slavi se značaj, ali i podseća na probleme i opasnosti sa kojima se suočava čovečanstvo kada je u pitanju ova tečnost bez koje ne bismo mogli da zamislimo život.

Bez vode nema civilizacije

Prve civilizacije nastale su u dolinama velikih reka – Nila, Tigra i Eufrata, Inda, Jangcekjanga… Velike reke su davale vodu, omogućile plodno tle za razvoj poljoprivrede, povećale proizvodnju hrane, omogućile ribolov, olakšale transport i na taj način postale uslov kulture i privredne moći jedne zemlje. Trajni principi razvoja ljudske civilizacije, koji su neodvojivo vezani za vodu i stari šest hiljada godina, ni u čemu se nisu promenili ni danas kada je vode za korišćenje sve manje – život na zemlji se razvija tamo gde je ljudima omogućen pristup vodi.

Kako je nastao Svetski dan voda?

Prepoznajući značaj vode, ali i opasnosti kojima je ona u savremenom dobu izložena, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i održivom razvoju koja je održana u Rio de Žaneiru 1992. usvojen je predlog da voda dobije „svoj dan“.

Inicijativu je podržala Generalna Skupština Ujedinjenih nacija i tako je 22. mart proglašen Svetskim danom voda. Već od 1993. ovaj dan je počeo da se obeležava širom sveta, a vremenom i u Srbiji i to nizom manifestacija koje imaju za cilj da naznače značaj vode i njene zaštite, ali i podsete na nedostatak vode za piće u mnogim delovima sveta.

Spasimo glečere!

Svake godine, Ujedinjene nacije ističu i posebnu temu koja će biti u fokusu obeležavanja Dana voda – od pristupa zdravoj vodi koja i dalje predstavlja luksuz za dobar deo sveta, preko značaja podzemnih voda, pa sve do „vode za mir“ tj. analize toga kako voda može postati predmet saradnje država i naroda i tako uslov za prestanak mnogih sukoba koji se i danas oko nje vode.

Tema ovogodišnjeg Dana voda je „Očuvanje glečera“ kao svetskih rezervi vode za piće.

Poražavajuća statistika

Približno 70 odsto slatke vode na Zemlji postoji u formi leda i snega. A i jedno i drugo ubrzano nestaje!

Danas, glečeri se tope brže neko ikada! Uništavaju ih klimatske promene, globalno zagrevanje, efekat „staklene bašte“… Samo tokom 2023. lednici su izgubili više od 600 gigatona vode, što je najveći gubitak registrovan u poslednjih 50 godina.

Topljenje glečera za posledicu ima povećanje nivoa svetskog mora. Gotovo dve milijarde ljudi zavisi od vode iz lednika, topljenja snega ili oticanja reka sa planina. Oni tu vodu koriste za piće, poljoprivredu, proizvodnju struje… Sudbina glečera tako utiče na sudbine čitavih naroda.

Kakva je situacija u Srbiji?

Po količini vodnih resursa, Srbija se nalazi na 47 od 180 rangiranih država. Ima izuzetno razvijenu rečnu mrežu, kao i značajan broj izvora. Skoro 80 odsto vode koju svakodnevno koristimo u Srbiji dolazi od podzemnih voda, a ima delova naše zemlje gde je to ujedno i jedini način vodosnabdevanja.

Pored toga, Srbija poseduje još jedno „podzemno blago“. Ovde postoji oko 230 ispitanih izvora mineralnih i termomineralnih voda, što našu zemlju čini jednom od najperspektivnijih u regionu. Osim što predstavljaju pravo bogatstvo u svetu u kome je vode za piće sve manje, mnogi od ovih izvora daju vodu izuzetnog kvaliteta. To je slučaj i sa Jazak vodom koja izvire i puni se na Fruškoj gori, u srcu najstarijeg nacionalnog parka Srbije.

Jazak voda – blagoslov prirode

Jazak vodu karakteriše jedinstven i snažan geolokalitet. Izvirući iz nepresušnog lednika na dubini od 128 metara, sačuvana je od svih spoljnih uticaja. Protiče kroz krečnjačko-dolomitske stene stare više stotina miliona godina dobijajući tako svoj izuzetan hemijski i mineralni sastav, koji je čini pogodnom za svakodnevnu konzumaciju.

Proces proizvodnje je automatizovan i voda se flašira u svom hemijskom sastavu, baš onakva kakva nam dolazi iz prirode, bez dodatnog uticaja čoveka i proizvodnje.

Sačuvajmo vodu za buduće generacije

Svetski dan voda podseća nas i na opasnosti koje vrebaju ovu dragocenu tečnost. Procenjuje se da je 50 posto tekućih voda već trajno uništeno, a procenti se iz godine u godinu povećavaju. Situacija sa podzemnim vodama je još dramatičnija! One su osetljivije, a posledice zagađenja su dugotrajnije – njihovo otklanjanje može trajati i više stotina godina!

U svetu u kome je pristup pijaćoj vodi osnovno pravo svakog čoveka, ali u kome ipak oko 2,2 milijarde ljudi živote provodi bez čiste vode za piće, i u kome sve češće možemo čuti kako je 21. vek „vek borbe za vodu“, svakodnevno je potrebno raditi na njenoj zaštiti. Jer, bez nje svet kakav znamo ne bi postojao.

Srećan dan voda!

Autor: Aleksandra Bogdanović – Istorijski zabavnik