Jovica Spajić: pobeda na Yukon Artic Trail-u (482km)

Od 2012. godine Jovica Spajić je reprezentativac Srbije u ultramaratonu i od tada niže uspehe širom zemaljske kugle, a pobeda na Yukon Artic Trail trci od 482km je vrhunac njegove trkačke karijere. Ova trka smatra se najtežim poduhvatom do sada, jer se trči u izuzetno teškim uslovima, u hladnim predelima Kanade, gde su se temperature spuštale tokom trke i do -40 stepeni celzijusa. Razgovarali smo sa Jovicom o pripremama, uslovima trke, izazovima i planovima za budućnost. Vreme je da upoznamo srpskog ultramaratonca Jovicu Spajića!

1. Kako su tekle pripreme za Yukon trku koja se održava u izuzetno ekstremnim uslovima?

Pripreme počinju 4 do 5 meseci ranije. Započinjem sa specijalizacijom, dužinskim treninzima, a iskoristio sam Swiss Peaks maraton kao deo priprema za Yukon. Tu sam stekao samopouzdanje za duže staze i učešće na Yukonu kao ultimativnom cilju. Pred samu trku radio sam treninge snage i jačanje leđa, zadnje lože i gluteusa – svih grupa mišića koje će mi biti važne prilikom ultramaratona. Mesec dana pred polazak skoncentrisao sam se na prevenciju potencijalnih povreda kako bih zdrav i u punoj snazi otišao u Kanadu.

2. Imaš poseban režim ishrane: na šta se posebno obraća pažnja pre i tokom trajanja trke?

Kada se intenzivno trenira, unose se i veće količine hrane. Proteini su tu za oporavak, ugljeni hidrati se konzumiraju ujutru kako bi mi dali snagu za dužinske treninge. Hrana treba da bude raznovrsna i što maštovitija, ali nikako ne želim da budem rob hrane, već da ona bude u službi moje snage.

3. Kako je tekla trka? Sa kojim mislima si započeo Yukon Artic Trail?

Imao sam dosta iskušenja pred sam početak trke. Od problema sa vizom, kašnjenjem prtljaga, procedura u vezi učešća, ali kada je trka počela sve sam to zaboravio. Bio sam jako fokusiran od starta, jer sam morao da vodim računa o svakom koraku tokom trke. Yukon reka je bila zaleđena kad sam startovao, i stoga sam morao da budem jako pažljiv i skoncentrisan. Nisam razmišljao o drugim učesnicima, niti sam se poredio sa njima, bio sam okrenut sebi i svom cilju: da što pre završim trku i da budem zdrav.

4. Da li se nešto promenilo od učešća na Yukon Trail-u 2017. godine kada ste zbog promrzlina morali da odustanete?

U međuvremenu sam stekao veliko iskustvo kroz druge projekte i trke. Dodatno, način pripreme se unapredio, od logistike preko odabira opreme za samu trku. Sada sam birao prirodne materijale koji su uticali na to da sve funkcioniše savršeno, kao švajcarski sat. Ovog puta sam bio još više motivisan, sve stvari su se dobro poklopile i to je rezultovalo ovim uspehom.

5. Pored spremnosti, važna je i oprema. Kako biraš opremu u kojoj ćeš trčati?

Menadžment opreme je dosta važan. Prva dva dana su bila jako teška – temperature su bile niske, a priroda zaleđena. Trećeg dana je bila jaka vlaga – sve su to uslovi koji otežavaju učešće i mogu uticati na pojavu promrzlina na telu. Izučavao sam lokalce koji žive u hladnim severnim predelima kako bih saznao šta oni nose u ekstremnim uslovima. Testirao sam opremu kako bih napravio korekcije. Napravio sam svoj prototipe – korigovao određene elemente na odeći u cilju adekvatne opremljenosti. Koristio sam merino vunu, prirodno krzno, rukavice od vune i dabrovine i malo teže materijale kako bih ostao zaštićen i zdrav.

6. Da li ti više prijaju trke u ekstremno toplim ili ekstremno hladnim uslovima? Da li postoje razlike u pripremama za ove lokacije?

Sve je stvar pripreme i adaptacije. Kroz različite simulacije pripremam telo za ekstremno tople ili hladne uslove. Čovek mora da postane jedno sa prirodnom i okruženjem u kojem trči. Bilo bi sjajno da mogu da odem ranije u određenu zemlju gde trčim, ali nažalost nisam u prilici. Zato se bavim simulacijom određenih okruženja i uslova kako bi blagovremeno navikao svoje telo za sve sportske izazove.

7. Da li je noćno trčanje zahtevnije od dnevnog?

Naravno, noćno trčanje podrazumeva dodatnu opremu kao što je lampa. Noć je neprirodna za kretanje čoveka, ali zbog iskustva iz prošlosti i učešća na nekim drugim trkama uspeo sam da prebrodim sva iskušenja i nastavim dalje. Poslednje noći, telu je bio potreban san, ali uspeo sam da savladam i taj poriv što mi je dalo dodatno samopouzdanje i polet da ostvarim svoj cilj.

8. Da li si komunicirao sa drugim trkačima tokom Yukon Trail-a?

Trkače sam video na početku trke, i na samom kraju, tačnije na poslednjem checkpoint-u. Većinu vremena tokom trke si sam, sa prirodnom, i to je posebno zahtevan element koji podrazumeva mentalnu stabilnost i sigurnost u sebe.

9. Na Swiss Peak Trail-u trčao si u paru. Da li je lakše trčati u paru ili sami?

Trčanje u paru je jako kompleksno. Morate se prilagoditi drugoj osobi, usaglasiti tempo, stilove trčanja itd. Bilo bi dobro da smo mogli da provedemo neko vreme na planini, u druženju i upoznavanju, kako bi naši rezultati bili još bolji. Kad si sam, diktiraš sam svoj tempo, ali sa druge strane, kad se dogode momenti ,,pada” – zavisiš samo od sebe.

10. Opišite nam trenutak koji je posebno ostao u sećanju.

To je bio treći dan kada sam izašao na Yukon reku. Sunce se probijalo kroz drveće, i bacalo bajkovit odsjaj na prirodu, led je pucketao, sve je izgledalo kao da sam se vratio 200 godina unazad. Naleteo sam i na zapregu pasa koji su krenuli pre naše trke. Osetio sam se na trenutak kao protagonista nekog filma i te slike su me motivisale da nastavim do cilja.

11. Snaga uma ili snaga tela? Šta je važnije?

Previše se mistifikuje snaga uma, mislim da je to danas prenaglašeno. Važna je celina, fizička i mentalna priprema treba da se nadopunjavaju. Nervi su najvažniji – oni moraju biti posloženi. Na ovu trku se odlazi potpuno miran, ne smete imati neku nedoumicu ili brigu. Morate biti kao lepa melodija, da sve štima. U nekom trenutku će biti izazova, problema, zato je važno da u stani-pani trenucima nemate dodatnih briga i opterećenja. Prethodna iskustva su važna jer nas uče kako da se izborimo sa problemima kad se ona, tokom trke, pojave.

12. Koliko je važna hidratacija pre, tokom i nakon trke?

Hidratacija je ključna za uspeh. Važno je da razvijate strategije za hidrataciju. Ja sam imao tri termosa od litar, kako se tečnost ne bi zaledila. U jednom termosu su bili elektroliti, u drugom obična voda, a u trećem se nalazila omiljena tečnost – za mene je to bila topla čokolada. Ona služi kao nagrada kada stomak neće ništa drugo da prihvati. Tečnost je bila ušuškana u jaknu koju sam stavio u ekspedicijske sanke. Pravio sam male pauze, skidao masku, hidrirao se i onda nastavljao dalje. To jeste naporan proces, ali mora biti tako.

13. Vrhunski sport podrazumeva velika odricanja. Čega je bilo najteže odreći se u periodu priprema i same Yukon trke?

U periodu priprema niko nije trpeo zbog mene. Ni posao, ni porodica. Bilo mi je lakše da se ja žrtvujem za druge da bi mirne glave otišao na trku. Tokom same trke najviše mi je nedostajao sin, naravno.

14. Kakvi su planovi za budućnost?

Proces oporavka je dug, traje više od mesec dana. Kako se sve u Yukonu dobro završilo, sad mogu da razmišljam o novim poduhvatima. Ideja je da krajem avgusta, početkom septembra odem na još jednu veliku trku, gde bi bio motivisan da unapredim neke druge veštine i istražim nove mogućnosti. Mislim da je važno da imam kontinuitet, i ideja je da učestvujem na dve velike trke godišnje što je optimalno za moje mentalno i fizičko zdravlje.

15. Tvoje avanture inspirišu. Da li imaš neku poruku za naše čitaoce?

Važno je da zaista veruješ, da imaš onu iskonsku veru koja proističe iz tvog bića. Mislim da je to ključna poruka – važno je da snažno veruješ da možeš da dođeš do neverovatnih ostvarenja i ispunjenja svog sna.